Udaljeni od svega vrednog, i samih sebe, dok nam drugi odredjuju sudbinu, ubedjuju u opravdanost mržnje i ispravnost rata, život nemilosrdno teče kraj nas. Sve je dozvoljeno u slavu profita i nekima još više moći! Euforija lažnog uspeha zamaglila svest… Kažu mora se, u ime mira, bolje budućnosti… u ime naroda!!! Blago nama!
Dok normalni ljudi spavaju, meni misli putuju i ja ih zapisujem… Dan se otegao kao sirotinjska godina, puna praznine. Blago onima koji iskreno vole. Čovek je sam sebi največa zagonetka. Koliko otrov, toliko i lek… ljubav
Misli lete ka tebi, andjele moj… Kod mene je 5.27, lenjingradske bele noci, oči kao kafanske sarme… ne brini, ne buncam. Loše spavam, to jest, takoreći ponekad nikako, a to ponekad je počesto Verovatno bih trebala da promenim „tapete“, i odem negde na odmor. Ne pamtim kada sam zadnji put bila.
Redakcija: ma gde me nadje Rubrika: Važni dogadjaji & društvo (kakvo takvo) & kultura ? U okviru redovno vanrednih svečanosti , jedan od centralnih dogadjaja biće i svečana dodela odlikovanja „ZLATNA SVINJA“ – za posebne doprinose razvoju i unapredjenju društva. Imenovanje kandidata za ovo odlikovanje, koje poslednjih godina, bolje reći decenija, sve više dobija na popularnosti, izazvalo je pravo utrkivanje ko će sa više zasluga dospeti na „Crnu listu realista“. Broj kandidata je nadmašio sva očekivanja ! Ove godine će stručni žiri, t,j, „Struka “ imati veoma težak zadatak, da izmedju toliko „zaslužnih“, izabere najdostojnije dobitnike ovog tako popularnog odlikovanja. Izveštaj sa terena: Vaša redakcija: ma gde me nadje
Nepodnošljivo glasna tišina razbija bubne opne. Praznina progutala sve oko sebe i izbrisala boje… Siva magla ugušila iluziju radosti i smeh. Na horizontu stvarnosti, preteći obrisi tuge …
Ni juče, ni sutra ni danas… Lagano kao leptir, hodam po mekanom zvezdanom tepihu izatkanom od snova… Iluzija vremena skinula masku i otkrila svoje pravo lice, bezvremeni trenutak večnosti po imenu „sada“. Oblici razliveni u blistavim bojama, u srcu toplina svetlosti… … nema odlaganja… živim sada.
„Čudna stvar, šta je jedan sunčev zrak u stanju da uradi od ljudske duše.“ Dostojevski
Daljina zavladala, ohladila,ugušila… Muzika izgubila lepotu a reči ostale bez smisla. Nestale su čak i boje sa platna radosti… ustupile mesto praznini…
Volim te novembarske kratke, kišom okupane dane, kada vetar do zemlje savija grane…. i maglu kada spusti se na grad… i te noći duge, da šetam ulicama pustim dok još spava grad…
