Ravnodušnost zavladala, izbrisala i poslednje tragove tebe.

U izvesnim godinama, kada se život bliži svom kraju, prava je milost ponovo osetiti zanos mladosti. Biti izgubljen, pomalo zbunjen. pa čak i blesav… velika je sreća… da sreća…

Baš je svakakva… luda i neobična, promenljiva i hirovita, i dobra i loša. Posle nje, ništa neće biti kao pre…

Ponekad je pametnije slediti put srca, nego slušati glas razuma.

Nije dovoljno nešto samo želeti, želeti i želeti … I tako u nedogled. Želja sama po sebi je lepa, ali da bi postala opipljiva i realna, treba dozvoliti mogućnost za njeno ostvarenje. Tek oslobodjena stega i okova, ona dobija svoj savršeni oblik i boju.

Odnekud se našlo … u mojim mislima, molitvama i srcu… Nikako da ode.

… glavo luda, zaustavi misli, da duša prodiše i srce nadje mir…

Imaginacija posebnosti donela tugu i zamaglila prozore srca. Daljina briše sećanja i bliskost duša pretvara u prah. Surova igra mašte, pusta zabluda, zarobile um. Težina u grudima oduzima dah. Zvono, sve glasnije, probija zvučni zid i i lagano prodire u svest. Budim se i shvatam da sve je samo san. Ustajem… Počeo je novi dan…