Glavo luda (Java i san)

Imaginacija posebnosti
donela tugu
i zamaglila prozore
srca.
Daljina briše sećanja i
bliskost duša pretvara 
u prah.
Surova igra mašte,
pusta zabluda,
zarobile um.
Težina u grudima
oduzima dah.
Zvono, sve glasnije,
probija zvučni zid i
i lagano prodire
u svest.
Budim se i shvatam
da sve je samo san.
Ustajem...
Počeo je novi dan...