Glavo luda 7 (ravnodušnost)
Ravnodušnost zavladala, izbrisala i poslednje tragove tebe.
Ravnodušnost zavladala, izbrisala i poslednje tragove tebe.
U izvesnim godinama, kada se život bliži svom kraju, prava je milost ponovo osetiti zanos mladosti. Biti izgubljen, pomalo zbunjen. pa čak i blesav… velika je sreća… da sreća…
Baš je svakakva… luda i neobična, promenljiva i hirovita, i dobra i loša. Posle nje, ništa neće biti kao pre…
Ponekad je pametnije slediti put srca, nego slušati glas razuma.
Nije dovoljno nešto samo želeti, želeti i želeti … I tako u nedogled. Želja sama po sebi je lepa, ali da bi postala opipljiva i realna, treba dozvoliti mogućnost za njeno ostvarenje. Tek oslobodjena stega i okova, ona dobija svoj savršeni oblik i boju.
Odnekud se našlo … u mojim mislima, molitvama i srcu… Nikako da ode.
… glavo luda, zaustavi misli, da duša prodiše i srce nadje mir…
Imaginacija posebnosti donela tugu i zamaglila prozore srca. Daljina briše sećanja i bliskost duša pretvara u prah. Surova igra mašte, pusta zabluda, zarobile um. Težina u grudima oduzima dah. Zvono, sve glasnije, probija zvučni zid i i lagano prodire u svest. Budim se i shvatam da sve je samo san. Ustajem… Počeo je novi dan…
Često se pitam kako preživeti ovo ludo vreme i sačuvati ovo malo duše? Možda se treba zavući u pećinu kao zver, lizati svoje rane do bezumlja i čekati da se instinkt preživljavanja nanovo rodi iz pepela.Ali čemu ? Zbog otiska jednog davnog sna, da postoji smisao svega što se dešava. I vere u slatki miris savršenog sklada koji krvotokom vlada i u bezbroj zvezda, koje poput snega sa neba pada … u nepobedivost apsolutnog … A do tada